Elektrane na vetar su veliki i složeni sistemi. Za njihovu realizaciju potrebno je odgovarajuće iskustvo i značajna ulaganja. Iz tog razloga gotovo sve vetroelektrane u Srbiji su inicirane od strane stranih investitora i finansirane u najvećoj meri stranim kapitalom[1]. Takođe, kompletne turbine se uvoze, kao i najveći deo prateće opreme. Međutim, razvojem poslovanja u oblasti vetroenergetike, kao i otvaranjem tržišta robe i kapitala, uočeno je sve značajnije prisustvo domaćih kompanija i sredstava u izgradnji veroparkova.
Pre početka izgradnje svake vetroelektrane potrebno je izvršiti izbor mikrolokacije na kojoj će se vetropark graditi. U ovoj fazi neophodno je učešće lokalnih stručnjaka, zbog procene mogućnosti rešavanja imovinskih odnosa, priključenja na mrežu, pripreme pristupnih puteva, poznavanja režima zaštite prirode i rešavanja administrativnih poslova. U narednoj fazi, merenja energetskog potencijala vetra, domaće kompanije u potpunosti pokrivaju tržište Srbije. To podrazumeva pripremu terena za merenje, nabavku, montažu i održavanje odgovarajuće merne opreme, pribavljanje neophodnih dozvola i upravljanje celim procesom prikupljanja podataka. Nakon dve do tri godine ispitivanja lokaliteta, sledi faza izrade tehničke dokumentacije, a gde je opet poželjno prisustvo srpskih kompanija, zbog dobrog poznavanja domaćih tehničkih propisa. Od 2010. godine, od kada je sistem podsticajnih mera za OIE u primeni, više domaćih kopanija je pronašlo svoj interes u navedenim poslovima i pribavilo odgovarajuće međunarodne sertifikate.
U Srbiji se ne proizvode vetroturbine. Međutim, novim razvojem industrijske proizvodnje u našoj zemlji konstatovano je da postoje fabrike koje proizvode delove opreme koaja se ugrađuje u vetroelektrane. Najbolji primer je proizvodnja elektro-generatora u Subotici, koje koriste mnogi evropski proizvođači vetroturbina.
Poznato je i da veliki proizvođači opreme za vetroelektrane investitorima nude izgradnju kompletnog vetroparka po principu "ključ u ruke". Praktično, kompanija zainteresovana za izgradnju vetroparka, nakon pribavljanja građevinske dozvole, samo treba da obezbedi sredstva za izgradnju i sa proizvođačem vetroturbina sklopi ugovor o izgradnji. Sve ostalo je posao proizvođača opreme. Ipak, postoji značajan deo posla pri izgradnji vetroparka koji nije moguće izvesti bez saradnje sa domaćom privredom. Tu spadaju: izgradnja lokalnih puteva, građevinski radovi na pripremi terena i izrade temelja za vetroturbine, radovi na priključenju elektroopreme, logistička podrška prilikom isporuke opreme i tehnička kontrola.
Procenjuje se da 16-20 % investicionog kapitala pri izgradnji vetroelektrana prihoduju domaći privredni subjekti[2].